Образовање

Концепт доживотног образовања обухвата и усклађује различите облике учења у свим животним добима. То су: (а) организовано учење (образовање и васпитање) које може бити формално (класично школовање), (б) неформално учење (курсеви, семинари, тренинзи кроз НВО или установе за образовање) и (в) неорганизовано или информално учење. Обзиром да се цео живот мора учити, више се не подразумева да се учење да се одвија само у школи него у ваншколским организацијама, односно тамо где особа, млада или старија, живи и ради.

(а) Формално образовање означава делатности које се изводе у институционалним и јавно верификованим облицима образовања ради стицања стручног звања, вештина и способности, а обухвата предшколско, основно, средњошколско и високо образовање.

(б) Неформално образовање означава организоване процесе учења усмерене на оспособљавање особа за рад, за различите социјалне активности и за лични развој. Њему се придаје све већи значај у данашњим околностима. Млади могу поред школе стицати још нека знања, вештине и вредности. Све то доприноси, пре свега личном развоју али и развоју каријере и могућности запошљавања младих људи.

(в) Информално учење означава активности у којима се учење и развој вештина дешава кроз искуствено учење, спонтано у свакој прилици. Особа прихвата ставове и позитивне вредности, развија вештине и знања из свакодневног искуства и других утицаја и извора из своје околине. У тим активностима свака особа самостално успоставља контролу над процесом учења као и одговорност за резултате учења.

Ко све пружа услуге неформалног образовања?

Главни пружаоци услуга у подручју образовања младих али и одраслих могу се поделити на школске и нешколске организације и организације којима образовање (младих и одраслих) није главна него допунска делатност којом оспособљавају своје чланство за успешно остваривање циљева организације.

Савремени школски систем, у виду основне, средње и високе школе, првенствено је намењен школовању деце и младих, што не мора да значи да испуњава све жеље и интересе ученика или студената за образовањем.

Осим редовног школског система, образовање се може стицати и у великој скупини необразовних организација које развијају образовање младих и одраслих. То су добровољне организације (синдикати, политичке странке, невладине организације) и професионална удружења којаобразују своје чланство. Посебно су важне невладине организације које своју мисију остварују великим делом оспособљавајући своје чланство за постизање специфичних циљева. У земљама средње и источне Европе, које су се последње придружиле ЕУ показало се да су невладине организације снажан промотер образовања младих и одраслих и да својим деловањем приближавају те земље европским стандардима. Професионална удружења пак посредују нове стручне и научне информације свом чланству и проводе његово лиценцирање.

Приватне институције за образовање младих и одраслих делују претежно у подручју учења страних језика, професионалног образовања (нарочито оспособљавања за рад с компјутерском технологијом), али и непрофесионалног образовања. Ове институције су у експанзији су у свим земљама у транзицији и представљају врло динамичан део сектора образовања младих и одраслих.

Свако од нас је у прилици да пронађе програм, курс или кратку школу која може задовољити наша интересовања за додатним знањем. Поред личне сатисфакције важно је истаћи да све врсте додатног образовања помажу приликом запошљавања, преквалификације и изградње каријере.

Размените искуства и поставите питања на Facebook страници