Здравље

Када смо млади, онда смо обично и здрави. Проблем је што младост траје кратко, а последице лоших навика нас могу пратити касније кроз цео живот. Ако бринемо о здрављу у младости предупредићемо многе болести и нелагодности и бићемо задовољнији.

Светска здравствена организација дефинише здравље као стање физичког, психичког и социјалног благостања. Тиме се указује да здравље није само одсуство болести.

Физичко здравље

Да би се човек добро осећао мора бринути о свом физичком здрављу. То не подразумева стриктне дијете и аскетизам као и напорно вежбање. Физичко здравље се одржава умереношћу.

Физичка спремност индивидуе зависи од три ствари: (а) исхране, (б) физичке активности и (в) одмора.

(а) Довољно је да обратимо пажњу на исхрану, да покушамо да једемо претежно здраву храну, да имамо три оброка дневно и да не једемо претерано брзу храну, грицкалице, да пијемо газирана пића и уносимо превише слаткиша.

Дијета је начин исхране. Она подразумева калоријски унос намирница који нам омогућава да нормално функционишемо. Здрава исхрана подразумева конзумирање воћа, поврћа, белог меса, јаја, млека и јогурт, немасну храну, житарице, интегрални хлеб... Док смо млади можемо да поједемо свашта и да не осећамо толико последице, али лоше навике ће се одразити у каснијем периоду живота. Требало би да набавимо таблице са калоријским вредностима намирница и да сами обратимо пажњу шта уносимо у себе.

(б) Физичка активност је веома важна. Под тиме подразумевамо бављење неким спортом три пута недељно у трајању од 45 до 60 минута, или чешће у трајању од око 30 минута. То укључује спортове који не изискују скупе реквизите, одласке у теретане или бављење извиканим спортовима.

Напротив, лагано трчање, брзе шетње, разгибавање, склекови, трбушњаци, чучњеви и слично, је оно што свако може да ради код куће и у свом крају. Требало би да се распитамо код професора физичког или неког стручног лица о правилном извођењу вежби.

Уколико имамо више времена и можемо да се организујемо постоји читав низ рекреативних спортова у спортским центрима.

Није ретко и да се групе од по неколико људи организују и сами планирају неки спорт, било да је то фудбал, кошарка или нека врста фитнеса. Важно је да је ова активност редовна

(в) Ако немамо довољно времена за одмор, нећемо се осећати најбоље. Без обзира на обавезе морамо пронаћи време да се наспавамо и опустимо како бисмо могли да се школујемо, радимо и уживамо у животу са нашим најближима.

Ментално здравље

Ментална хигијена је од изузетне важности. Савладавање вештина опуштања, антистрес техника и рад на себи омогућавају нам да се осећамо потпуно здрави.

У данашње време нам се чини да све мора да се ради брзо, да имамо гомилу информација и избора на располагању. Све то доприноси стресу. И стреса ће увек бити. Оно што можемо да урадимо је да научимо да препознамо стресну ситуацију и да се носимо са њом, без последица по психосоматско здравље.

Кризне ситуације омогућавају особама два пута, један је падање у психосоматску болест, а други пут је јачање индивидуе и наших капацитета.

Антистрес технике и технике опуштања се могу вежбати, тако да када западнемо у лошу ситуацију поштедимо организам негативних последица. Различити курсеви код признатих тренера, психолога и психијатара у кратком временском интервалу нам дају знања да одржавамо менталну хигијену. На пример, Друштво психолога Србије нас може упутити на квалитетне семинаре који се тичу менталног здравља.

Ментална хигијена подразумева и да читамо, сазнајемо нове информације и будемо у контакту са реалношћу, или барем са средином у којој се налазимо.

Друштвени контакти и добри породични односи утичу на нас као социјална бића да се осећамо као здрави људи. Интересантно је да горе наведено не изискује пуно времена, већ доследност и обраћање пажње на различите аспекте нашег живота. Када смо здрави и имамо снаге, наш живот може бити лепши, а онда можемо и да утичемо на средину око нас.

Опасности по физичко и ментално здравље

Иако се чини да је свима довољно јасно, изгледа да није. Пушење је лоша навика неразвијених друштава. Претерано конзумирање алкохола је израз незадовољства. А наркоманија је огледало слабе личности. Болести зависности као што су коцкање и слично уништавају људско у нама.

У неким стварима одговорност је заиста на нама. Када је у питању каријера или образовање доста зависи од околности у друштву. Али када је у питању здравље, највећи део одговорности је на нама самима.

Размените искуства и поставите питања на Facebook страници