Каријера

Каријера представља животни пут особе и почиње још током школовања, а траје до краја живота. Највећи део одговорности за каријеру сноси сама особа. Успешност каријере се мери према нашим личним мерилима, а не стандардима наметнутим споља.

Модерно схватање каријере се разликује од ранијег поимања каријере у земљама источне и средње Европе, или у бившој Југославији.

Некада се за почетак каријере сматрао моменат када особа заврши школу или факултет и почне да ради у некој установи, институцији, фабрици или фирми. Већина људи је започињала и завршавала свој радни век у једној фирми. Термин каријера се користио за послове, а праву каријеру су имали пилот, доктор или неки човек од политике.

Тако је некада било. Ни добро ни лоше, једноставно другачије сходно друштвено политичким околностима.

Данас појам каријера није резервисан само за оне за које мислимо да су успешни или имају ретке и елитне послове. Данас свака особа има своју каријеру.

Каријера почиње још током школовања, када почињемо да доносимо прве одлуке које ће после утицати на нашу каријеру, професију и послове које ћемо радити. Битан је већ онај моменат када одлучујемо коју ћемо средњу школу уписати. Каријера се не завршава ни после пензије, јер су многи људи и даље радно способни и заинтересован за наставак рада.

Каријеру можемо описати као неко путовање, направљено по личном сценарију, са разним променама, прекидима, а сигурно са успонима и падовима.

Многи људи су принуђени да мењају послове, услед околности или услед личне жеље. Оно што је занимљиво је да услед великих и брзих дешавања на тржишту рада, особа има већи избор и може да мења своју каријеру у складу са својим интересовањима. Чак и ако се негде забуни, или погреши, може се кренути испочетка. То нарочито важи за млађе људе, али и старије.

Зашто је битно активно се бавити својом каријером?

Није лако размишљати о каријери и далекој будућности када си у средњој школи и заокупљен много лепшим и занимљивијим дешавањим. Ипак, јако је битно планирати своју каријеру и свој професионални пут. У школи и образовном систему се млади још увек не припремају довољно за оно што их чека када ступе на тржиште рада. Зато се треба бавити каријером.

Код нас још увек не постоје многа савремена занимања услед неразвијености тржишта. Када се изгуби посао много је мање институција којима се можемо обратити за помоћ. Мало је оних који ће размишљати уместо нас и за нас, зато је одговорност за каријеру у великој мери наша.

Осим тога, бављење каријером нас упознаје, на једној страни, са тржиштем послова и могућностима, а на другој, са самим собом и личним жељама, плановима, квалитетима, афинитетима. Требало би покушати наћи посао који је адекватан, посао на којем си ти задовољан и испуњен и где дајеш и највећи допринос. Бављењем каријером и када си запослен те оставља у ситуацији да останеш у додиру са актуелностима и припремаш се за промене и лакше се прилагођаваш.

На који начин се млади могу бавити својом каријером?

Током школовања размишља се о факултетима, пословима који се могу радити, о сопственим жељама и наклоностима. Битно је да сазнаш што више корисних и истинитих, објективних информација о факултетима и пословима које ти то образовање нуди (поред пријемног испита, смерова, предмета, градива...).

Који су све то послови, занимања, како изгледају ти послови, какав је радни дан некога ко то ради, какве су обавезе и задужења, плата, радно време, одмори, какве су фирме за које се ради, како и колико се напредује, колико се посао мења временом или не? Све те информације треба обрадити кроз себе и неки лични систем вредности, ставова, жеља, планова и склоности.

Разговор са професорима у школи о разним занимањима и факултетима може пуно помоћи.

Требало би да се информишеш унапред о факултетима и пословима на мање формалан начин, на форумима или другим местима где се чује лични глас појединаца на основу кога ти можеш да допуниш неко своје мишљење.

Можеш се информисати кроз разговор са психологом, са стручњаком у школи, у канцеларијама за младе, у Националној служби за запошљавање РС, у Центрима за развој каријере у већим универзитетским центрима у Србији, преко интернет саветовалишта и наравно, кроз разговор са родитељима.

Може ти помоћи разговор са другим млађим или старијим особама које већ раде послове о којима размишљамо. Волонтирање, рад са скраћеним радним временом су такође начини да видимо да ли нам неки посао одговара. Неформалне или формалне обуке о тражењу посла, писању цв-ија, тестирање и анализа резултата психолошког тестирања су добре методе за планирање каријере и будућности. Стицање што већег неформалног знања путем обука, курсева, кратких школа, курсева путем интернета пружа увид у многе могућности и шири личне хоризонте.

Испробавање и тестирање сопствених знања, склоности, талената, па чак и хобија, у реалним ситуацијама доприноси развоју каријере и доношењу одлуке о проесионалним изборима.

Размените искуства и поставите питања на Facebook страници